Charles C. Finn

Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Ispod njega je zbrka, strah i samoća...
Zato freneticno kreiram masku da bi se iza nje sakrila
Ijubav.

utorak, 20. listopada 2015.

Karlos Kataneda- 'Odvojena stvarnost'

Okovima si vezan za svoj razum. Kod tebe je nevolja u tome sto zelis sve da razumes, a to nije mogucno. Ako insistiras na razumevanju, onda ne vodis racuna o svojoj celokupnoj sudbini kao ljudskog bica.''
U odnosu na neiscrpne tajne zivota 'razumevanje je samo nesto malo, tako sicusno'.
U odvojenu stvarnost nije moguce stupiti, ni kretati se njom iskljucivo po nacelima logicnosti i zahtevima razuma. Pri takvom rasudjivanju zahtev za onim sto nazivamo zdravorazumskim pokazuje se neelastican i neefikasan. sustina tajne izmice. takvom nacinu misljenja ona uvek izmice!

Kad god zavrsimo razgovor sa sobom, svet je uvek onakav kakav i treba da bude. mi ga obnavljamo, udahnjujemo mu zivot, odrzavamo ga svojim unutarnjim razgovorima. I ne samo to, nego i put biramo razgovarajuci sa sobom. Tako uvek iznova biramo jedno te isto sve dok ne umremo, zato sto i u sebi vodimo jedan te isti razgovor do sudnjeg dana.
Pre svega moras da koristis usi da bi ocima olaksao. Otkako smo se rodili sluzili smo se ocima da njima prosudjujemo svet. Govorimo drugima, a i sebi uglavnom o onome sto vidimo. Ratnik je toga svestan i zato slusa, on osluskuje sumove i zvuke sveta.
...
To sto ljudi cine, to su stitovi pred silama koje nas okurzuju, to sto kao ljudi cinimo pruza nam utehu i osecanje sigurnosti, to sto ljudi cine odista je vazno,ali samo kao stit. Mi nikada ne saznamo da je to sto kao ljudi cinimo samo stit pa dopustamo da to ovlada nasim zivotom i da ga cak i ugrozi. u stvari, mogao bih da kazem za celo covecanstvo to da je ono sto ljudi cine vece i vaznije i od samog sveta. Svet je nerazumljiv. Mi ga niakda necemo shvatiti, nikada necemo otkriti njegove tajne. Zato moramo s njim postuupati onako kakav on i jeste - kao sa velikom tajnom. Ali obican covek to ne cini. Za njega svet nikada nije tajna, i kad taj obicni covek ostari, veruje da nema zasta vise da zivi. ali starac nije odgonetnuo, iscrpeo svet. iscrpeo je samo ono sto ljudi cine. medjutim, on u svojoj glupoj pometenosti veruje da za njega vise nema tajni u svetu.
Ratnik je svestan te zbrke i on nauci da prema svemu postuupa kako treba. Ono sto ljudi cine ne moze nikada biti vaznije od samog sveta. I zato ratnik prema svetu postupa kao prema beskrajnoj tajni, a prema onome sto ljudi cine kao prema beskrajnoj ludosti.

Volja je nesto sasvim izuzetno. To se zbiva tajanstveno. Ne moze se nikako objasniti kako se covek njom sluzi, osim sto se moze reci da se pomocu nje postizu zapanjujuci rezultati. Mozda je prvo od svega sto covek treba da cini to da postane svestan da moze razvijati svoju volju...
Volja je nesto veoma jasno i snazno sto upravlja nasim postupcima. Volja je nesto cime se covek sluzi, na primer, da dobije bitku koju bi po svim normalnim procenama morao da izgubi.

Stalo ti je do izvesnih stvari u zivotu zato sto su vazne, tebi su zacelo vazni tvoji postupci, ali za mene vise nista nije vazno - ni moji ni bilo ciji tudji postupci. Zivim ipak i dalje zato sto imam volju. Zato sto se ta volja kalila celog mog zivota i sto je sad cista i zdrava tako da vise nije vazno to sto za mene nista nije vazno. moja volja upravlja ludoscu mog zivota...
mi naucimo o svemu da mislimo, a onda izvezbamo oci tako da vide ono sto gledaju onako kako mi mislimo o tome sto gledamo. Gledamo sebe vec uvereni da smo vazni. I zato moramo i da se osecamo vaznim! Ali kad covek nauci da VIDIi, uvidja da vise ne moze da misli o stvarima koje gleda, a kad ne moze da misli o tome u sta gleda, onda mu sve postaje nevazno.

.....................

Čula sam ga, kličem ujutru kao kada se iza sna probudim, i sa razdraganošću pogledam put jarkoga sunca,.To je glas pomešan sa grlenim smehom iz srca!?....
I onda nemam više druge želje za čitav ovaj dan. Sve, sve je obuhvaćeno tim očekivanjem...koje se ispunilo.Značaj...

subota, 17. svibnja 2014.

Kad bi...

Kad bi čovek mogao reći ono što voli,
kad bi čovek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
kad bi čovek mogao razoriti svoje telo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koja se ne zove slava ili sreća,
nego ljubav ili želja,
ja bih konačno bila ona, kako sam se zamišljala,
ona što svojim jezikom, svojim očima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.

ponedjeljak, 5. svibnja 2014.

Ti i Ja

Upoznali smo se u praskozorje vremena,Ti i Ja!Ti si me poznavao još pre nego što sam obukla svoje telo na sebe!Ti u meni ,Ja u tebi!

petak, 25. travnja 2014.

Milorad Pavić



"Jedan Rus kaže da se vreme
Zaustavlja u materiji a teče u energiji
Ja mislim da naše Sada, naš život
Nastaje na preseku večnosti i vremena..."



Beskraj u bezvremenu - Mi zajedno,Jedino Sve!


subota, 12. travnja 2014.

Usne - Goran Tadić

Napućim usne, ljubim vazduh i molim ga da postane vetar,
do tebe da odnese to malo nežnosti, što umem da pružim...


srijeda, 9. travnja 2014.

Biti Ti...

Ne mogu ni da zaspim,
a ni da se probudim.
Jedino tebe nema,
a samo ti postojiš.
Lepše je biti pesma nego pesnik,
a biti ti,
više od oboje
.- Matija Bećković

četvrtak, 20. ožujka 2014.

Ljubav i ...

Volim tvoj palac na nozi.
Volim ga i ljubim.
Oblizujem ga i grickam kao lilihip.
O, moj slatki dragi, šećerlemo moja,
Ljubim te,
Od palca do vrha nosa,
I izmedju.
Šta bi na ovo rekle moje druge,
Žalopojne muze i frigidne Eve -
Deve bajne,
One što na usta radjaju,
I u muškim cipelama gaze?
Šta bi rekle,
Na ovo tako nisko spuštanje usana,
Na beskrajno svijanje vrata,
Na nadugačko i naširoko pričanje
Mog jezika po tvom telu?
Jer ne mogu prestati da spuštam usne
I da svijam vrat.
Opet i opet. - Radmila Lazić